Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Nordijski model saradnje predstavljen u Podgorici


Promocija nordijskog modela saradnje u Podgorici u organizaciji Igmanske inicijative za Crnu Goru održana je 08. Novembra 2012. u sali Pravnog fakulteta uz prisustvo brojnih ličnosti iz političkog i javnog života, među kojima je bio i Ranko Krivokapić, predsednik Skupštine Crne Gore. Jedno od osnovnih pitanja koje je tom prilikom postavljeno je da li je među zemljama nastalim raspadom Jugoslavije u budućnosti moguće neko novo zajedništvo, na novim osnovama i da li bi najbolji model za tako nešto bilo udruživanje na način kako su to pre 60 godina uradile nordijske zemlje koje u EU danas nastupaju zajednički i u onim oblastima i politikama koje su od posebne važnosti za njihove građane. I nordijske, baš kao i balkanske zemlje su imale razne međusobne sporove, pa i ratove, ali je za razliku od balkanskih zemalja to za njih sada već daleka prošlost i to u najvećoj meri zahvaljujući zajednštvu stvorenom kroz Nordijski savet..

Branko Lukovac, kopredsednik Igmanske inicijative za Crnu Goru, otvarajući ovu prezentaciju je istakao da poput nordijskih zemalja i balkanske imaju zajedničku geografiju, slično uređena društva, sličnu kulturu, tradiciju i zbog toga nam je najbliži od svih poznatih modela integracije u Evropi. Nordijski model saradnje podrazumeva uklanjanje svih prepreka za slobodan protok roba, ljudi, biznisa, jedinstvenu socijalnu politiku i zaštitu koja je možda i najbolja u svetu. Po njegovom mišljenju i zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da formiraju telo koje bi imalo sličnu ulogu kao Nordijski savjet, koji je osnovan poslije II svetskog rata.
"Smatramo da bi trebalo da težimo da i mi formiramo neki oblik regionalnog saveta na visokom nivou, poput njihovog. U tom cilju bilo bi važno i potrebno da se čim pre stvori interparlamentarno telo koje bi podsticalo i usmeravalo saradnju četiri države potpisnice Dejtonskog sporazuma", rekao je Lukovac.

Ranko Krivokapić, predsednik crnogorskog parlamenta je, učestvujući u radu ovog skupa rekao:
"Na Islandu su mi rekli nešto što nama jako liči – slična deca se najbolje igraju. Kao što znate slična deca na Balkanu su se teško poigrala početkom 90-tih godina. Sve ono što je stvarano zajedno više generacija i ono za šta su se borili uništeno je u nesposobnosti, pogubljenosti, istorijskoj minijaturnosti njihovih lidera i to samo u jednoj deceniji. Nordijski narodi su imali takve svoje periode. I kod njih postoje velika i manja braća. Tako da nemojte misliti da je pred nama mnogo teži  zadatak nego što je bio pred njima. To govorim da bi ohrabrio nas, a ne da bih umanjio njihovo istorijsko dostignuće", rekao je Krivokapić. ​​
Ukazujući na momenat u kojem je Igmanska inicijativa započela sa radom na primeni pozitivnih iskustava iz nordijskog modela saradnje, Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, je istakao da bi ulazak Hrvatske u EU mogao da odseče tu zemlju od ostatka regiona i tako dovede u pitanje nastavak procesa obnove razumevanja i poverenja, odnosno ukupne normalizacije međusobnih odnosa. Međutim on veruje da to neće biti problem i to obrazlaže na sledeći način:

"Zato je i bitan nordijski model jer neke nordijske zemlje jesu članice EU, neke nisu, neke zemlje su članice NATO a neke nisu. Ipak, to ih ne sprečava da taj prostor bude potpuno otvoren za cirkulaciju roba, ljudi i ideja".
 
Nordijske zemlje veruju da bi njihov model bio primjenljiv na Balkan ali je to pre svega pitanje za njihove vlade da li one žele da se udruže po tom ili nekom drugom modelu, kaže Roger Jorgensen, prvi sekretar Ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu.
"Nije moja uloga da vam kažem koji bi vi model mogli da koristite unutar vaše regionalne saradnje. Neko sa strane ne može vam diktirati kako da osmislite i primenjujete jednu jaku, dobru saradnju. Ali važno je imati na umu da je važan sadržaj te saradnje, a ne forme koje će ga pratiti", rekao je Jorgensen.

  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.