Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


OKRUGLI STOL „Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine -PRAVOSUĐE I OSNOVNA LJUDSKA PRAVA, PRAVDA, SLOBODA, BEZBEDNOST“.








Novi Sad, 30. Oktobar 2015.

U Novom Sadu je, 30. oktobra 2015. održan Okrugli sto pod nazivom „Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine -pravosuđe i osnovna ljudska prava, pravda, sloboda, bezbednost“. Ovaj događaj predstavlja prvi u nizu javnih debata u okviru projekta „Regionalni ugao eu integracija – AP Vojvodina u procesu pridruživanja Srbije EU“ koji finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Svrha projekta, kao i Okruglih stolova koji su predviđeni da budu realizovani u narednom periodu, jeste da pomogne ukupni proces pridruživanja Srbije EU, kao i da se afirmiše i konkretnije pozicionira uloga APV u procesu evropskih integracija.

Okruglom stolu su prisustvovali predstavnici pokrajinskih organa vlasti, stručna zainteresovana javnost, relevantni predstavnici civilnog društva i mediji.

Kada je u pitanju zakonodavstvo, naglasila je Aniko Muškinja Hajnrih, ne radi se samo o tome da li je ono usklađeno sa pravnim tekovinama EU, nego i o tome da li je Republika Srbija izgradila dovoljno snažan, integrisan i efikasan administrativni aparat sposoban za sprovođenje zakona i ispunjavanje standarda. Egzistencijalni interes Vojvodine je da bude kapilarno uključena u procese evropskih integracija, a da se, pri tom, ne misli samo na napore pokrajinske administracije da Vojvodinu pretvori u poželjnu investicionu destinaciju, nego i na pogodnosti od integracije u pogledu ljudskih prava i njihove efikasne zaštite, te podizanja pravne svesti i kulture. U tom smislu, Aniko Muškinja Hajnrih izložila je svojevrsan izveštaj Pokrajinskog ombudsmana koji je radio istraživanje o sprovođenju besplatne pravne pomoći u jedinicama lokalnih samouprava u Vojvodini. Izveštaj pokazuje da postoje problemi i u samom zakonodavstvu, i u praksi. Iako je pravo na pravnu pomoć u Srbiji uređeno Ustavom Republike Srbije, i sa nekoliko pravnih akata unutrašnjeg zakonodavstva, ove odredbe su definisane nejasno, površno i pro forme. Dalje, kada se posmatra stanje na republičkom nivou, Vlada Republike Srbije, 2010. godine usvojila je Strategiju razvoja sistema besplatne pravne pomoći kojom su utvrđene smernice i osnovni principi normativno-pravnog i institucionalnog okvira sistema besplatne pravne pomoći, čija će implementacija obezbediti sistemsku promenu u ovoj oblasti. Uz Strategiju, donet je i Akcioni plan i imenovana je radna grupa za pisanje zakona, ali, zakon o besplatnoj pravnoj pomoći nije donet ni 9 godina nakon donošenja Ustava. Na pokrajinskom nivou, stanje stvari je drugačije. Naime, Skupština Autonomne Pokrajine Vojvodine je već 2005. godine uputila svim opštinama na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine i Gradu Novom Sadu Preporuku o osnivanju službe besplatne pravne pomoći za građane lošeg materijalnog stanja. Međutim, iako se na nivou APV ozbiljno pristupilo organizovanju pružanja besplatne pravne pomoći, realizacija ovog projekta je zaživela samo u neznatnom broju jedinica lokalne samouprave. Istraživanje je pokazalo da se pravna pomoć pruža uglavnom davanjem pravnih saveta, u malom broju pravna pomoć podrazumeva i pisanje podnesaka, a broj jedinica lokalne samouprave u kojima se vrši i zastupanje građana je zanemarljiv. Aniko Hajnrih Muškinja je takođe naglasila da je od ključnog značaja da Vojvodina učestvuje u procesu EU integracija i da ne smeju biti igniorisane njena stručnost i iskustvo u komunikaciji sa EU institucijama. U ovaj process, koji je izrazito kompleksan, važno je uključiti i predstavnike različitih naučnih, stručnih, vladinih i nevladinih institucija i organizacija, kao i predstavnike medija, jer u Vojvodini postoje kompetentni ljudi čijeg se znanja, iskustva i stručnosti ne treba lišavati, kada je reč o evrointegracijama i pregovaračkim poglavljima. 

Nakon izlaganja pokrajinske ombudsmanke, prisutnima se obratio panelista iz Centra za jugoistočne evropske studije iz Graca, Marko Kmezić, koji je govorio o iskustvima pojedinih evropskih regiona u evropskim integracijama, kao i o velikoj važnosti uključivanja civilnog društva u ove procese, na organizovaniji i sistematičniji način, koji uključuje i delovanje putem lobiranja. Kmezić je izložio stav da pregovori za članstvo u EU postoje samo imenom, pošto je rezultat samog ‘pregovaranja' već unapred poznat, a to je da je zemlja kandidat u obavezi da preuzme i implementira celokupan korpus prava EU. Imajući to u vidu, pregovori su zapravo politički proces, tehnokratski upravljan iz Brisela, u kojem učestvuju vladajuće elite. Uporedna praksa pokazuje da ekskluzivitet učestvovanja u pregovorima - mahom rezervisan za vladajuce elite-, kao i nedefinisanost uslova za članstvo koji se razmatraju u okviru pregovaračkih poglavlja 23 i 24, pogoduju mimikriji reformi gde se i EU i zemlja kandidat pretvaraju da sprovode reforme, fokusirajući se na kratkoročne, tehničke i površne reforme umesto da zaista uspostave stabilan sistem zasnovan na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava i sloboda. Iz tog razloga, rešenje ovog problema moglo bi biti šire uključivanje civilnog društva (NGO, mediji, nezavisne državne institucije, grassroots, itd.) u proces pregovora. Uloga civilnog društva bila bi savetodavna, nadzorna i korektivna. Kako bi ovaj cilj bio ostvariv, smatra Kmezić, pre svega je neophodno ojačati kapacitete civilnog društva (npr pojednostaviti pristup IPA fondovima).

Milan Antonijević, koordinator radne grupe Konventa o EU za poglavlje 23, naglasio je da je Akcioni plan za poglavlje 23 usvojen od strane Vlade, potom odobren u Briselu, a sada se nalazi na stolovima država članica, od kojih se očekuju komentari, koji će u određenim nijansama izmeniti konačnu verziju. Akcioni plan će biti dokument koji će civilnom društvu služiti kao smernice za praćenje ispunjenosti onoga što je država sebi zadala, a EU prihvatila. Ovaj plan oročen je na kraj 2018. godine, kada je Vlada predvidela ispunjavanje svih uslova iz poglavlja 23 i 24. Iako se tehnička strana ovog procesa ispunjava, u sadržinskom smislu, potrebno je detaljno analizirati preko 400 strana dokumenta koji je usaglašen između brojnih aktera, ministarstava, državnih organa, nezavisnih institucija pa i civilnog društva. U tom smislu, kako navodi Antonijević, , bitno je izdvojiti devet tačaka,koje su važne za civilno društvo uopšte,a posebno, i za Vojvodinu:

  1. Akcioni plan je živ document -Dokument koji bude usvojen kao akcioni plan može se dorađivati, usklađivati ne samo sa novim direktivama EU na koje će se nailaziti tokom pregovora, već i sa dobrim praksama ustanovljenim u EU, na kojima najviše i počiva poglavlje 23.
  2. Izveštavanje - Pregovarački tim zadužen za poglavlje 23 najavio je izveštavanje četiri puta godišnje, što deluje ambiciozno, ali je na civilnom društvu da to kontroliše.
  3. Dobre prakse u izradi Akcionog plana - Tokom izrade Akcionog plana za poglavlje 23, a kasnije i 24, ustanovljena je praksa da se ministarstva nadležna za ove oblasti, a najpre Ministarstvo pravde za poglavlje 23 izjašnjava o razlozima za neprihvatanje predloga civilnog društva. Tu praksu potrebno je očuvati i u njoj videti drugačiji odnos prema građanima i civilnom društvu.
  4. Smernice za saradnju -Vlada se obavezala da će uvesti Smernice za saradnju sa civilnim društvom, kao dokument koji će institucionalizovati saradnju i stvoriti okvir od koga se neće odstupati. U njemu moraju mesto naći i pomenute dobre prakse.
  5. Horizontalna saradnja -Predviđena je i horizontalna saradnja većeg broja državnih organa na sprovođenju tačaka iz akcionog plana, pa je neophodno jasno pratiti sve delove akcionog plana koji jasno predviđaju koji su državni organi odgovorni za pojedine mere koje će se sprovoditi.
  6. Rano upozoravanje - Akcioni plan predviđa mehanizam za rano upozoravanje na odstupanje od plana, koji stoji na raspolaganju organizacijama civilnog društva, državnim organima i svima koji prate proces pregovora. Tu posebno treba staviti akcenat na medije koji prate pregovore, izveštavaju o kašnjenjima, odstupanjima od plana.
  7. Akcioni plan za sprovođenje prava nacionalnih manjina -Dodatni dokument koji se u ovom trenutku izrađuje, biće osnova za unapređenje položaja manjina u Srbiji. U ovom trenutku ima 11 oblasti koje pokriva, a očekuje se da će biti finalizovan početkom 2016. godine.
  8. Otvorena pitanja učešća Vojvodine u pregovorima - Pozicija Vojvodine u pregovorima mora se izgrađivati, tražiti prostor za uticanje na pregovore i to u sadržinskom delu, ne samo kada govorimo o manjinama, već i o finansijama i drugim aspektima.
  9. Promena Ustava - U svetlu Promene Ustava koja je po akcionom planu najavljena za kraj 2017. godine, Vojvodina mora aktivno učestvovati u javnoj raspravi, kako bi se rešenje regionalizacije, teritorijalne autonomije adekvatno regulisalo novim tekstom ustava.

Nakon uvodnih izlaganja panelista, povela se moderirana diskusija, gde je bilo reči o stepenu građanskih sloboda u u kontekstu realizacije ustavnih i zakonskih normi, uključujući i manjinska prava, te o problemu nesinhronizovanosti zakona koji regulišu manjinska prava. Zatim, zaključeno je da postoje akcioni planovi koji se donose bez strategija, što predstavlja veoma lošu praksu na putu ka EU. Govorilo se i o atmosferi koja vlada u javnosti i među intelektualcima iz Vojvodine i nedostatku dobre politike koja bi sinergično mobilisala stručnu i intelektualnu javnost na odgovarajućim projektima. Dalje, bilo je reči i o migrantskoj krizi i zadacima koje ona postavlja pred državu. I, naposletku, govorilo se o mogućnosti da se proveri logika traganja za pravom građana na pokrajinsku autonomiju konstutucionalnim pravom na ograničenje vlasti te da se vidi eventualna mogućnost za civilnu inicijativu koja bi delovala u ovom pravcu.



  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.