Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


OKRUGLI STO Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine - NAUKA, ISTRAŽIVANJE, OBRAZOVANJE, KULTURA, INFORMISANJE








Novi Sad, 30. Oktobar 2015.

Centar za regionalizam je uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu 25. septembra 2015 u Novom Sadu u organizovao okrugli sto pod nazivom „Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine - NAUKA, ISTRAŽIVANJE, OBRAZOVANJE, KULTURA, INFORMISANJE“. Okruglom stolu su prisustvovali eksperti iz ove oblasti, predstavnici naučnih, strukovnih, nevladinih i drugih institucija i organizacija iz ove oblasti, pokrajinske administracije, kao i predstavnici medija. Prisutne goste je pozdravio Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam dok je moderator okruglog stola bio Dinko Gruhonjić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Svrha okruglog stola je da se unapredi ukupan proces pridruživanja Srbije EU, da se afirmiše i konkretnije pozicionira uloga APV u procesu evropskih integracija, podrži jačanje kapaciteta pokrajinske administracije i doprinese unapređenju svesti građana o karakteru prava i obaveza koje proizlaze iz procesa pristupanja EU.

Aleksandar Popov, je podsetio učesnike da je Vojvodina specifičan region i da ima određene interese u pregovaračkom procesu, i da je neophodno da se kroz konstruktivnu debatu jasnije odrede njeni interesi u određenim poglavljima.

Željka Dukić i Tijana Knežević, članice pregovaračkog tima za poglavlje 25, naglasile su da posle formalnog otvaranja pregovora, počinje faza analitičkog pregleda zakonodavstva, takozvanog skrininga, koja predstavlja proveru i ocenu u kojoj meri je zakonodavstvo države kandidata usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Gospođe Dukić i Knežević su rekle da je trenutna situacija po pitanju Pregovaračkog poglavlja 25 takva da RS očekuje izveštaj o skriningu koju priprema EK u saradnji sa državom kandidatom. Članice pregovaračkog tima su naglasile da se očekuje da izveštaj o skriningu za Pregovaračko poglavlje 25 - Nauka i istraživanje, biti dostavljen RS do kraja 2015. godine. Svoje izlaganje gospođe Dukić i Knežević su završile naglašavajući da je njihovo stručno mišljenje da je Republika Srbija je prihvatila pravne tekovine Evropske unije u poglavlju 25.

Ana Vušurović, iz Centra za obrazovne politike i članica radne grupe Nacionalnog konventa o EU za pregovaračka poglavlja 25 i 26, navela je da Nacionalni konvent čine platforme organizacija civilnog društva uz mogućnost uključivanja i drugih zainteresovanih stručnih strana kao što su fakulteti i naučni instituti. U okviru Konventa organizacije civilnog društva daju svoj doprinos izrаdi prеgоvаrаčkih pоziciјa tоkоm prеgоvоrа, i prеdlоg kоrеktivnih mеrа tоkоm sprоvоđеnjа prеuzеtih оbаvеzа. Zаklјučci i prеpоruke su јаvnо dоstupnе i distribuirаnе radi infоrmisаnja širе јаvnоsti i podizanja nivoa znanja о procesu pristupanja Srbije EU i rеfоrmаmа i mеrаmа, kao i posledicama na svakodnevni život građana i celokupni razvoj Srbije. Zaključak EK je da je Srbija dostigla dobar stepen usklađenosti i da ima kapacitete da učestvuje u programima koji se odnose na obrazovanje i obuku, sport, mlade i kulturu. Međutim, Srbija mora uložiti napore za izgradnju administrativnih i finansijskih kapaciteta kako bi u potpunosti sprovela nacionalne politike, učestvovala u OMK i implementirala pravne tekovine EU u svim oblastima.

Prof.dr Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu Političkih Nauka u Beogradu je svoje izlaganje posvetio Pregovaračkom poglavlju 10 – Informaciono društvo i mediji. Prema mišljenju profesora Veljanovskog obaveze koje se postavljaju pred zemlje koje žele prijem u Evropsku uniju pre svega se odnose na audiovizuelne medijske usluge. Štampa je odvano deregulisana, a elektronski mediji, među koje se danas ubrajaju radio, televizija i on-line mediji, su i dalje podložni čvršćoj regulaciji, što predviđaju i neki od osnovnih evropskih dokumenata koji su osnov nacionalnih zakonodavstva. Veljanovski je naveo da se načelno može zaključiti da smo u velikoj meri prilagodili naše medijsko zakonodavstvo sa evropskim. Pored toga smatra da ponašanje po osnovu zakona još nije jača strana, ali pretpostavlja da je to proces koji zahteva vreme. Profesor Veljanovski je pobrojao nekoliko ključnih faktora koje on smatra najbitnijim za Vojvodinu a to su:

  • Predstavnicima nacionalnih manjina treba da bude omogućeno da gledaju programe iz susednih zemalja na svom maternjem jeziku.
  • Interesi nacionalnih manjina podržani su i drugim odredbama; mogućnost osnivanja medija na jezicima manjina i obaveza javnih servisa da imaju programe na jezicima nacionalnih manjina.
  • Novim Zakonom o elektronskim medijima nacionalni saveti nacionalnih manjina postali su kolektivni ovlašćeni predlagač za izbor jednog člana Saveta regulatornog tela RRA/REM (Član 9.).
  • Prilikom utvrđivanja strategije razvoja radiodifuzije Regulator mora da vodi računa o potrebama građana na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, za sadržajima na srpskom i jezicima nacionalnih manjina (Član 23.).

Pero Lučin, Rektor Sveulišta u Rijeci je istakao da je proces EU integracija jedan veoma složen proces koji zahteva preobražaj čitavog društva i da je Hrvatskoj nedostajalo dosta kapaciteta za tako složan proces. Rektor je istakao i da je velika greška u procesu pristupanja Hrvatske bilo to što se ceo proces EU integracija sveo i ostao u ministarstvima, jer svakako zahteva uključivanje stručnih institucija kao što su univeržiteti i naučni instituti. Gospodin Lučin je istakao da Srbija svakako može da računa na pomoć Hrvatske u procesu EU integracija i da ovakav vid saradnje samo dodatno jača dobrosusedske odnose dve zemlje, što je veoma bitno za dalji tok evropskog razvitka dve zemlje. Prof.dr Fuada Stanković, predsednica Evropskog Pokreta u Srbiji u Novom Sadu, smatra da obrazovanje već dugo nije bilo među prioritetima za ukupan razvoj društva, pa su zato i ulaganja bila veoma mala. Reforme u visokom obrazovanju su počele odmah nakon demokratskih promena 2000. Bolonjsku deklaraciju su potpisali ministri obrazovanja, ali se znalo da će proces reformi trajati dugo i da njegovi nocioci moraju pre svega da budu zaposleni u visokom obrazovanju i nauci. Profesorska je rekla da nije potrebno naglašavati zašto je regionalna saradnja univerziteta na Zapadnom Balkanu važna za sve. Ove zemlje su suviše male da bi pojedinačno imale kapacitete za ravopravnu utakmicu sa univerzitetima u Evropi, posebno u naučnim istraživanjima. Profesorka Stanković je rekla da organizacija kao što je Centar za regionalizam koja ima već dugu tradiciju i promovisanju međuregionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, ima kapacitete i treba da se angažuje u promovisanju regionalne saradnje u oblastima obrazovanja i nauke. Prema mišljenju profesorke Stanković za poslednjih petnaest godina došlo je do mnogih pozitivnih promena na univerzitetima u Srbiji što se moze videti na primeru Univerziteta u Novom Sadu u razvoju medjunarodne saradnje, gde je UNS postao prepoznatljiv u Evropi. Uz sve veću podršku EU putem Erasmus + i Horizon 2020 projekta otvara se sve više mogućnosti za mobilnost nastavnika, studenata i osoblja što će dati još veći podsticaj brzim pozitivnim promenama u programima i načinu i uslovima studiranja.

Nakon izlaganja govornika, pokrenuta je debata nakon koje su prisutni zaključili sledeće: Velika je zabluda da poglavlja 25 i 26 nisu teška i da nisu važna, jer su ključna za razvoj društva; Potrebno je jačati univerzitete, uz korišćenje iskustava zemalja Evropske unije; Mobilnost profesora univerziteta je veoma slaba, što se odražava i na njihovu kompetentnost;   Regionalni razvoj, pa tako i razvoj Vojvodine, direktno zavisi od kvalitetnih obrazovanih ljudi, koji će imati priliku za svoj profesionalni razvoj, kako ne bi odlazili u inostranstvo. Po mogućnosti, treba stvoriti uslove i da se ljudi koji su otišli, vrate u Vojvodinu i Srbiju; Potrebna je decentralizacija nauke u Srbiji, a oni koji su na periferiji se moraju izboriti za sebe; Kod nas su evropski standardi, kad su mediji u pitanju, vidljivi u zakonima ali ne i u praksi; Mora se jačati regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi, jer će tako sve zemlje regiona zajedno biti konkurentnije; Potrebno je raditi na obrazovanju ljudi koji mogu da budu kvalitetni projekt menadžeri i kao takvi mogu da se bave evropskim predpristupnim, a kasnije i iz strukturnih i kohezionih fondova.



  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.