Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Okrugli sto - Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine: poglavlje 27. Zaštita životne sredine








Novi Sad, 10. decembar 2015.

Regionalne specifičnosti Vojvodine posebno su uočljive u oblasti zaštite životne sredine i one bi morale biti prepoznate tokom pregovaračkih procesa Beograda i Brisela.

"Svako teritorijalno uopštavanje i neprepoznavanje lokalnih i regionalnih problema dovodi do njihove dalje geneze od čega imaju štetu svi - lokal, pokrajina i republika" saglasni su učesnici okruglog stola „Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine - Poglavlje 27." u organizaciji Centra za regionalizam.

Učesnici okruglog stola (Slobodan Puzović, pokrajinski sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Nada Lazić, poslanica LSV u Skupštini Srbije, Nataša Đereg Centar za ekologiju i održivi razvoj i Aleksa Jeftić, potpredsednik Pokreta gorana Vojvodine) istakli su da dosadašnji pregovarački proces u Poglavlju 27. karakteriše usvajanje ali ne i primena evropskih zakona i pravnih propisa, da je uočljiva neusklađenost zakona sa drugim zakonima i propisima kao i da izostaje horizontalna saradnja između nadležnog republičkog, pokrajinskog i lokalnog nivoa vlasti.

"Brisel je to primetio i ocenio negativnom ocenom na poslednjem skriningu", rečeno je na tribini.

Kao primeri regionalne specifičnosti Vojvodine u oblasti zaštite životne sredine navedeni su pošumljenost i pitanje voda.

"Srpska strana u Briselu je predstavila da je pošumljenost naše teritorije 36-37%, što je u skladu sa evropskim prosekom. Dakle, na prvi pogled Srbija je na nivou evropskog proseka. Međutim, Vojvodina, što je jedna trećina teritorije Srbije, ima izrazito mali procenat pošumljenosti svega 6-7% što je najniži procenat u Evropi a taj problem se ne vidi u podatku o pošumljenosti cele teritorije! To je ogroman pritisak na životnu sredinu pokrajine i taj problem se mora rešiti" rekao je Slobodan Puzović, sekretar za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine u Vladi Vojvodine.

Oblast Poglavlja 27. koja se odnosi na pitanje uređenja voda mora se posmatrati i iz regionalnog ugla jer su hidrološke karakteristike kao i sistem vodosnabdevanja u Vojvodini drugačiji nego u Srbiji, rekla je Nada Lazić, poslanica LIge socijaldemokrata Vojvodine u Skupštini Srbije i članica skupštinskog odbora za zaštitu životne sredine.

"Da bi smo postigli propisane standarde u oblasti zaštite životne sredine potrebno nam je oko 10 milijardi evra, samo za oblast voda biće nam potrebno preko 5 milijardi"- istakla je Nada Lazić.

Govoreći o potrebnom novcu da se dostignu propisani EU standardi u oblasti zaštite životne sredine Nataša Đereg iz Centra za ekologiju i održivi razvoj rekla je da je neophodno promeniti dominantan stav u društvu koji "ekologiju i oblast zaštite životne sredine razume kao skup i ekscentričan hir pojedinaca a ne kao potrebu i pravo svakog pojedinca".

Za Aleksu Jeftića iz Pokreta gorana Vojvodine pitanje novca je jedno od ključnih kada se govori o uređenju oblasti zaštite životne sredine.

"Šta se dešava sa sredstvima koja se na teritoriji Novog Sada prikupljaju iz tzv. eko dinara? To nisu mala sredstva. Nažalost ona se netransparentno dele i to je veliki problem koji ilustruje ne samo prilike na lokalu već u čitavoj državi" rekao je Jeftić.

"Poglavlje 27. je jedno od najvažnijih pregovaračkih poglavlja jer tu govorimo o svemu što nas okružuje - voda, vazduh, zemlja,.... nema života bez toga. Moramo biti spremni za pregovarački proces i mislim da je važno da to poglavlje otvorimo što pre" rekla je Đereg.

Pored regionalnih specifičnosti na tribini je bilo reči i o brojnim drugim problemima koji su u vezi sa Poglavljem 27. Između ostalog, navedeno je i to da se pokrajinske nadležnosti iz 2004. u oblasti zaštite životne sredine smanjuju, da su sredstva predviđena republičkim budžetom za 2016. nedovoljna, da još uvek nije obezbeđen kontinuirani način finansiranja oblasti zaštite životne sredine, da izostaje horizontalna saradnja između resornih ministarstava, institucija, regionalnih i lokalnih nivoa vlasti, da u javnom diskursu još uvek dominira ekonomija i da se privrednom razvoju apsolutno podređuju prirodni resursi, da nedostaje monitoring.

Učesnici tribine složili su se da je pored neophodnosti da se prepoznaju regionalne specifičnosti Vojvodine u pregovaračkim procesima Srbije i EU, takođe neophodno da se uspostavi saradnja svih zainteresovanih institucija, nevladinih organizacija i pojedinaca kao i da se što pre i što bolje uredila ova izuzetno važna oblast života svakog pojedinca.



  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.