Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Okrugli sto - Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine - Zaštita potrošača i zdravlja








Novi Sad, 10. decembar 2015.

Centar za regionalizam je, uz podršku Sekretarijata za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu, 10. decembra 2015 u Novom Sadu održao okrugli sto pod nazivom Pregovaračka poglavlja iz ugla AP Vojvodine - Zaštita potrošača i zdravlja. Ovaj okrugli sto predstavlja poslednji u nizu okruglih stolova organizovanih u okviru projekta Regionalni ugao eu integracija – ap vojvodina u procesu pridruživanja srbije eu.

Dr Tomislav Stantić, predsednik Regionalne Lekarske komore Vojvodine istakao je da će proces pregovora sa EU ići do tačke usklađivanja sa regulativama Evropske unije a da će najbitniji deo, koji se odnosi na uređivanje politike javnog zdravlja u praksi , biti prepušten nama kao državi. Sve zainteresovane strane u regionima Srbije bi trebale uzeti aktivno učešće u pregovaračkom procesu. Mišljenja lekarskih komora treba da budu obavezujuće za one koji vode pregovore iz oblasti javnog zdravlja. Stantić je izrazio zabrinutost što postoji slab konsenzus i zajednički nastup regionalnih lekarskih komora ali i drugih predstavnika stručne javnosti. Zato je ovakav vid uzimanja učešća u procesu pregovaračkog procesa izuzetno važan. On je takođe dodao da je potrebna sistemska edukacija svih učesnika o pravima i obavezama u sprovođenju politika javnog zdravlja.

Dr Slobodanka Latinović, profesorica Univerziteta u Novom Sadu napomenula je da poglavlje 28 u nazivu povezuje zaštitu potrošača i zdravlja, međutim ovo poglavlje po svojoj suštini povezano je i sa drugim oblastima kao što su zaštita životne sredine, bezbednost hrane, ljudska prava. Ona je takođe istakla probleme u praksi o nedovoljnom poznavanju prava pacijenata o uređenju delovanja lekarskog osoblja gde su "izabrani lekari" svedeni na funkciju call centara koje pacijenta prosleđuju dalje nedovoljno stručnim lekarima. Dr Latinović je posebno naglasila da određene promene u funkcionisanju zdravstvenog sistema ne moraju nužno da znače i trošak, već naprotiv – uštedu.

Tanja Popović Filipović iz Centra za edukaciju i informiranje potrošača iz Osijeka istakla je da i pored pristupanja Hrvatske EU još uvek ne postoji model efikasne i jake saradnje između udruženja za zaštitu potrošača. Ona je pohvalila ovakav vid učešća organizacija civilnog društva i strukovnih organizacija i napomenula da Hrvatska oseća posledice u sporovođenju politika jer tu praksu nije imala. Gospođa Filipović je navela da su u pregovaračkom procesu Hrvatske i EU uočeni propusti od kojih je istakla problem pukog prepisivanja EU direktiva bez plana o sporvođenju u praksi, nedovoljnog uključivanja civilnog društva pa čak i zastupanja interesa određenih interesnih grupa. Kao prednosti učlanjenja Hrvatske u EU, iz oblasti zaštite potrošača i zdravlja, istakla je veću sigurnost proizvoda a time i zaštitu zdravlja potrošača, zatim razvoj sistema alternativnih rešavanja sporova i podizanje opšte sigurnosti uključivanjem u sistem brzog alarmiranja o nebezbednim proizvodima kao što su Rapex i Rasff.

Jovanka Nikolić iz Asocijacije potrošača Srbije istakla je da se kroz osam osnovnih prava potrošača usvojenih na Skupštini UN pre tačno 30 godina jasno vidi povezanost prava potrošača sa osnovnim ljudskim pravima. I pored toga kod nas se još uvek prava pacijenata ne doživljavaju kao srodna potrošačkim pravima, i pored toga što poglavlje 28 ima naziv Zaštita potrošača i zdravlja. Ona je napomenula da APOS nije zadovoljan primenom Zakona o zaštiti potrošača, saradnjom resornih ministarstava, kao i položajem organizacija potrošača. Gospođa Nikolić se osvrnula na poslednji, ali i na ranije izveštaje EK, u kojima se na neki način ističu kao pozitivne mere formiranja određenih tela i jedinica pri Vladi i ministarstvima. Međutim, Nacionalni savet za zaštitu potrošača je postao samo ukras za pokazivanje jer se nije sastao skoro pune dve godine. Savet potrošača ne sprovodi ulogu ujedinjenih udruženja u cilju zaštite prava i interesa potrošača, a Nacionalni registar za potrošačke prigovore nije zaživeo. Sve navedeno su šanse i prilike da udruženi civilni sektor i stručna javnost deluju blagovremeno, sugerišući nadležnima ove probleme u pregovaračkom procesu. Poseban osnov za delovanje civilnog sektora u AP Vojvodini daje Zakon o zaštiti potrošača u članu 129. u kome se navodi "Organi Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave preduzimaju aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju unapređenja zaštite potrošača." zaključila je predstavnica APOSa.

Nakon debate usvojene su sledeće preporuke:

  • Potrebno je što šire uključivanje predstavnika naučnih, strukovnih, nevladinih i drugih relevantnih institucija i organizacija i njihovo delovanje u pregovaračkom procesu da bi se izbeglo "prepisivanje" EU direktiva bez strategije i plana o tome kako iste sprovoditi u praksi,
  • Potrebno je udruživanje što više zainteresovanih organizacija potrošača i organizacija zdravstvenih radnika i organizacija za zaštitu zdravlja u APV u cilju zajedničkog delovanja i promocije zaštite potrošača i zdravlja,
  • Potrebno je proaktivno zajedničko delovanje organizacija na svim nivoima, u cilju unapređenja sveukupnog zdravlja i bezbednosti građana, ali i podsticanja međusektorske saradnje Vlade APV i Vlade Srbije,
  • Potrebno je direktno učešće predstavnika naučnih, strukovnih, nevladinih i drugih institucija i organizacija u svim telima koja na pokrajinskom i lokalnom nivou donose odluke u oblastima od značaja za zaštitu potrošača i zdravlja,
  • Potrebno je podsticati nadležne organe u APV radi formiranja savetovališta za zaštitu prava potrošača, odnosno pacijenata jer postojeća savetovališta pri republičkom ministarstvu ne zadovoljavaju demografske potrebe AP Vojvodine s obzirom na to da za to postoji i zakonska osnova u Zakonu o zaštiti potrošača,
  • Potrebno je planiranje i sprovođenje aktivnosti u oblasti zaštite potrošača i zaštite zdravlja, omogućavanjem prava na izbor korisnicima zdravstvene zaštite i zdravstvenog i socijanog osiguranja - jer svi potrošači su kao građani korisnici usluga zdravstvene zaštite.



  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.