Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Okrugli sto “Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Rumunije”








Novi Sad, 26. februar 2016.

Centar za regionalizam je 26. februara 2016. u Novom Sadu održao okrugli sto pod nazivom “Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Rumunije”. U radu Okruglog stola učestvovali su članovi nekadašnjeg sastava srpske delegacije Međuvladine mešovite komisije Srbija-Rumunija, predstavnici Nacionalnog saveta rumunske nacionalne zajednice, predstavnici Pokrajinskog i Gradskog zaštitnika građana, predstavnici resornih pokrajinskih sekretarijata, kao i predstavnici nevladinog sektora, medija i javnog medijskog servisa Vojvodine. Događaju je prisustvovao i bivši generalni konzul Srbije u Temišvaru i Bukureštu Dragomir Radenković.

Govoreći o položaju rumske zajednice u Srbiji, Dragan Marčel, sekretar Nacionanog saveta rumunske nacionalne manjine (NSRNM), je naglasio da Rumuni žive u najsiromašnijim opštinama u Srbiji a da se na to ne obraća pažnja. On smatra da je glavni problem “rigidni “ stav pojedinih ministarstava Vlade Srbije, koji usko gledaju na soptvene nadležnosti zaboravljajući na jedinstvenost pravnog sistema Republike Srbije. On je naglasio da je instrument Bilateralni sporazum dok član 16. i 18. Ustava predviđa neposrednu primenu međunarodno ratfikovanih ugovora. Manjkavost rada MMK pokazuje činjenica da rumunska delegacija nikad u svome radu nije konsultovala predstavnike rumunske zajednice u Srbiji o problemima sa kojima se sreće, kao i predlozima kako se oni mogu rešiti, dok je srpska delegacija konsultova srpsku zajednicu u Rumuniji. Po mišljenju Dragana Marčela preporuke MMK nisu realizovane, posebno kada je reč o političkom predstavljanju rumunske nacionalne manjine, a nije rešeno ni zakonsko priznavanje Rumunske pravoslavne crkve. U oblasti obrazovanja ohrabruje priprema potpisivanja bilateralnog sporazuma, koji bi trebao reštiti razmenu nastavnog kadra i brže priznavanje diploma.

Gradska zaštitnica građana Novog Sada Marina Popov Ivetić je naglasila da, što se tiče službene upotrebe jezika, jednom dostignuta prava ne mogu se ukinuti. Na teritoriji Novog Sada, iako u ovom trenutku neke manjine ne ispunjavaju zakonsko pravo na službenu upotrebu jezika, njihov jezik i pismo su u službenoj upotrebi. Ona je naglasila da Gradski zaštitnik građana reaguje na kršenje prava na službenu upotrebu jezika ali ne kontroliše kako se sprovode preporuke MMK.

Preliminarni izveštaj analize sprovođenja Bilateralng sporazuma Srbija - Rumunija u oblasti zaštite nacionalnih manjina prezentovala je Jelena Perković, istraživač Centra za regionalizam, nakon čega je usledila diskusija.

Milorad Đurić, kopredsednik Međuvladine mešovite komsije je objasnio da usaglašavanje zapisnika traje veoma dugo iz razloga što se Komisija relativno retko sastajala. Generalno govoreći obe manjine se susreću sa depopulacijom i to će u perspektivi biti najveći problem.

Dragomir Radenković je izneo niz činjenica vezanih za rad MMK i najavio da će ove godine u aprilu biti održana sednica MMK Srbija - Mađarska a planira se i sednica MMK za Srbiju i Rumuniju.

Jovan Bačić, predstavnik javog medijskog servisa Vojvodine je izneo niz mera koje bi obezbedile bolju gledanost programa rumunske redakcije RTV u Istočnoj Srbiji. Što se tiče kablovskog prenošenja signala intencija RTV-a je da svi operateri obavezno imaju programe RTV-a.

Smilja Maksimović, pomoćnica pokrajinskog sekretara za kulturu i informisanje je rekla da su sve preporuke MMK, koje su se odnosile na nadležnost sekretarijata, sprovedene u saradnji sa predstavnicima nacionalnih saveta.

Niku Čobanu je izrazio nezadovoljstvo stavom rumunske delegacije MMK da je finansiranje rumunske scene pozorišta “Sterija” iz Vršca potrebno. On je istakao da je ta scena prilikom osnivanja dobijala novac za dve profesionalne predstave a danas samo za jednu. Kada je u pitanju kadrovsko jačanje te scene Čobanu je rekao da bi Rumunija trebala sama da ponudi školovanje kadra za profesionalnu scenu vršačkog pozorišta. On je takođe istakao da se knjige u Srbiji otkupljuju za biblioteke u Srbiji ali Rumunija ne otkupljuje knjige rumunskih stvaralaca iz Srbije za svoje biblioteke u Rumuniji. Centralizacijom državnog sistema ostvarivanje manjinskih prava je otežano jer na državnom nivou nedostaje senzibilitet za probleme manjinskih zajednica.

Anisoara Karan, koordinatorka Odbora za obrazovanje NSRNM, je istakla da se pripadnici rumunske zajednice obrazuju u celosti na rumunskom jeziku ili izučavaju rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture. Izučavanje maternjeg jezika za rumunsku decu od 2013. u Istočnoj Srbiji je jedina preporuka MMK koja je implementirana u oblasti obrazovanja. Ona je istakla da još uvek ne postoje adekvatni udžbenici na rumunskom jeziku i da je program za izučavanje rumunskog jezika kao maternjeg neadekvatan.

Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Analiza sprovođenja bilateralnih sporazuma između Republike Srbije i Hrvtaske, Mađarske, Rumunijei Makedonije” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo u Beogradu.


  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.