Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Okrugli sto „Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Hrvatske”








Subotica, 29. Februar 2016.

Centar za regionalizam je 29. februara 2016. u Subotici organizovao okrugli sto na temu „Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Hrvatske”. Okruglom stolu, koji je održan u prostoru Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV), prisustvovali su predstavnici ambasade Hrvatske u Beogradu, članovi HNV, predstavnici ustanova hrvatske zajednice, Gradski zaštitnik građana Subotice, kao i predstavnici medija i nevladinih organizacija.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam je otvorio okrugli sto govoreći o ciljevima i očekivanim rezultatima projekta. Darko Baštovanović, istraživač na projektu je predstavio preliminarni izveštaj o sprovođenju Bilateralnog sporazuma Srbija-Hrvatska.

Slaven Bačić, kao učesnik u četiri poslednja zasedanja Međuvladinog mešovitog odbora (MMO), i predsednik HNV, je definisao tri ključna zapažanja vezana za sprovođenje preporuka sa sednica Odbora: u Srbiji ne postoji politička volja za sproveđenje nekih preporuka MMO; drugo, samo su pokrajinski organi sproveli odluku o finansiranji NIU „Hrvatska riječ“; i na sastanke MMO srpska delegacija po hirjerahijskoj strukturi ne šalje najviše predstavnike resornih državnih organa već niži rang državnih službenika.

Tomislav Žigmanov, direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata izjavio je da je sprovođenje preporuka MMO na margini interesovanja političara i insititucija koje bi ga trebale sprovoditi. On je naglasio da se čini da Bilaterlni sporazum nema „pravne elemente“ zbog čega je sprovođenje preporuka stvar dobre volje - trenutno najveća manjinska zajednica u Srbiji separatno, odnosno nagodbama, rešava otvorena pitanja. Sastav Međuvladinog mešovitog odbora nije stalan, što umanjuje efikasnost njegovog rada i stavlja pod znak pitanja kompetentnost članova srpske delegacije.

Ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Gordan Markotić je rekao da Bilateralni sporazum ima jaču snagu nego nacionalno zakonodavstvo i da se on potpisuje u specifičnim slučajevima kada domaća zakonodavstva ne mogu rešiti neki međudržavni problem. On je naglasio da „ono što je potpisano mora se i sprovesti“ pre svega misleći na sprovođenje člana 9. Bilateralnog sporazuma, koji definiše političko predstavljanje pripadnika hrvatske zajednicima na sva tri nivoa vlasti. On je dodao da treba rešiti problem štampanja udžbenika na hrvatskom jeziku i osnivanje lektorata za hrvatski jezik. Markotić smatra da će u procesu predpristpnih pregovora Srbija usaglasiti svoj zakonodavni okvir i političku praksu.

Petar Kuntić, član HNV je rekao da je bilo pokušaja da se reši problem političkog predstavljanja ali od svih predloga se odustalo. Po njegovom mišljenju Srbija je ratifikovala Bilateralni sporazum ali nije tražila izmenu člana 9. U Srbiji Zakon je dao kulturnu autonomiju manjinama ali iz uskostranačkih interesa nije podržan koncept garantovanih mesta u parlamenu Srbije.

Na Okruglom stolu je rečeno da ima pomaka jer je u opštini Šid, u mestima gde živi značajan broj Hrvata, hrvatski jezik dobio status službenog jezika, ali je ostalo otvoreno pitanje učešća pripadnika hrvatske zajednice u radu državnih organa, policiji i sudstvu.

Okrugli sto je realizovan u okviru projekta „Analiza sprovođenja bilateralnih sporazuma između Republike Srbije i Hrvtaske, Mađarske, Rumunijei Makedonije” koji finansira Fondacija za otvoreno društvo u Beogradu.


  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.