Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Okrugli sto “Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Mađarske”


 Izvestaj





Subotica, 29.03.2016.

Okrugli sto “Analiza sprovođenja bilateralnog sporazuma između Republike Srbije i Republike Mađarske” održan je 29. marta 2016. u Subotici. Učesnike Okruglog stola je pozdravio gradonačelnik Subotice Jene Maglaji. Pored Nenada Ivaniševića, državng sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja i novoizabranog kopredsednika srpskog dela Međuvladine mešovite komisije Srbija - Mađarska, u okruglom stolu su učestvovali i predstavnici Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine, Pokrajinskog sekretarijata za nacionalne manjine, uprave grada Subotice, gradskog ombudsmana i istorijskog arhiva u Subotici, kao i mediji. U svom uvodnom izlaganju Nenad Ivanišević je govorio o aktivnostima Srbije i Mađarske usmerenim ka rešavanju otvorenih pitanja između dve zemlje konstatujući da su oni od poslednjeg zasedanja MMK u 2011. svedeni na najmanju moguću meru što ne znači da se međususedski odnosi ne mogu još unapređivati.

On je naglasio da su međusobne posete najviših zvaničnika Srbije i Mađarske rešile stvari koje su „godinama gurane pod tepih”. Ivanišević je rekao da je Vlada Mađarske donela niz odluka kojima je poboljšan položaj srpske nacionalne zajednice u toj zemlji što je jedan od preduslova za dobrosusedske odnose.To istovremeno utiče i na efikasnost rada MMK. On je pohvalio odluku o vraćanju imovine Srpske pravoslavne crkve u Vaci ulici u Budimpešti što je bio jedan od zahteva srpske strane na zajedničkom zasedanju dve vlade. Na okruglom stolu u Subotici Ivanišević je najavio izmene u radu MMK tako da će predstavnik pokrajinske Vlade, odnosno njen potpredsednik Mihail Njilaš, biti član MMK. Pored toga predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne zajednice je punopravni član MMK sa pravom da učestvuje u njenom radu.

Kopredsednik Ivanišević je projekat „Analiza sprovodjenja bilateralnih sporazuma o zaštiti prava nacionalnih manjina Srbije sa Hrvatskom Madjarskom, Rumunijom i Makedonijom” ocenio kao izuzetno dobar i koristan, koji svojim istraživačkim rezultatima može da doprenese bržem i efikasnijem rešavanju otvorenih pitanja u oblasti zaštite nacionalnih manjina u celom regionu. Osvrćući se na preliminarni izveštaj koji je prezentovala istraživačica Centra za regionalizam Tatjana Tucić on je dao odgovore na neka pitanja koja su ostala otvorena tokom istraživačkog postupka. Kada je reč o nepostojanju statističkih podataka o nacionanoj strukturi zaposlenih u javnim službama u Srbiji, Ustav Srbije ne poznaje mogućnost/pravo da poslodavac pita zaposlene o njihovoj nacionalnoj pripadnosti. Ivanišević smatra da ipak treba imati takve podatke vodeći računa da se oni ne mogu zloupotrebiti niti dati mogućnost za bilo koji oblik diskriminacije. O statističkim podacima o nacionalnoj strukturi zaposlenih u javnom sektoru govorio je i Janoš Oros, predstavnik Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine. On je rekao da je u toku izmena zakonske regulative oko izjašnjavanja o nacionalnoj pripadnosti prilikom zapošljavanja. Međutim veliki broj prava je vezan za nacionalnu pripadnost i postoje teškoće oko prikupljanja tih podataka, mada zaštitnik građana i zaštinik podataka o ličnosti to tumače na svoj način, rekao je Oros. Takođe je rečeno da se moraju otkloniti prepreke za izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti prilikom zapošljavanja u javnom sektoru. Postavljeno je pitanje zašto Agencije za zapošljavanje ne vode evidenciju o nacionalnoj pripadnosti nezaposlenih dok je istovremeno u Kliničkom centru u Novom Sadu prilikom prijavljivanja obavezno izjašnjavanje o nacionalnoj i verkskoj pripadnosti.

Na okruglom stolu je dat i odgovor koji se ticao pitanja o radu Međudržavne privredno-trgovinske komisije. Ona je nedavno imala sastanak u Budimpešti i tom prilikom je dogovoreno da se napravi jasan plan otvaranja novih graničnih prelaza, njihovih proširenja i produženja radnog vrema, rekao je Ivanišević. Srbija sa tim poduhvatom ima problem jer ne može upošljavati nove radnike. Obzirom da se u preliminarnom izveštaju o analizi sprovođenja Bilateralnog sporazuma postavilo i pitanje oko vidljivosti televizijskog programa Javne medijske ustanove (JMU) odnosno programa na mađarskom jeziku, kao i pitanje unutrašnje organizacione strukture manjinskih redakcija u JMU, predstavnici Mađarskog nacionalnog saveta su mišljenja da je problem manjinskih redakcija mnogo dublji od toga da li je reč o njihovim nazivima (redakcija ili rubrika) smatrajući da ovakav način fukncionisanja JMU ne pruža osnovne uslove za reprezentativno medijsko predstavljanje manjina. Broj minuta nije najbolje merilo za kvalitet programa. Proizvodnja programa, obzirom na ograničenje zapošljavanja, se zasniva na entuzijazmu i radu mladih kadrova u manjinskim redakcijama koji često rade bez finansijske nadoknade.


  povratak na naslovnu stranu


 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.