Igman Initiative
Civic Dialogue
Association PHILIA
 
  Vesti
 


Konferencija „Analiza sprovođenja bilateralnih sporazuma u oblasti unapređenja položaja nacionalnih manjina između Srbije i Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Makedonije”


 Izvestaj





Beograd, 23. Septembar 2016.

Konferencija „Analiza sprovođenja bilateralnih sporazuma u oblasti unapređenja položaja nacionalnih manjina između Srbije i Hrvatske, Mađarske, Rumunije i Makedonije“ održana je 23. septembra 2016. u Beogradu, u okviru istoimenog projekta, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. U uvodnom delu rada učestvovali su Ivan Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvu uprave, lokalne samouprave i ljudskih prava, Meho Omereović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Srđan Đurović, predstavnik Fondacije za otvoreno društvo.

Ivan Bošnjak je naglasio da je Srbija uvek spremna na rešavanje otvorenih pitanja kako mađarske, hrvatske, rumunske i makedonske nacionalne manjine u Srbiji, tako i srpske nacionalne manjine u susednim državama. Međunarodna zajednica je ocenila da Srbija ima dobar zakonski okvir u oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, ali da postoje određene prepreke u njegovom sprovođenju. Ministarstvo je u proteklom periodu ostvarilo veoma dobru saradnju s nacionalnim savetima te četiri nacionalne manjine. Kada je reč o poltičkom predstavljanju manjina, u skladu sa nacionalnim zakonodovastvom, manjinama je omogućeno učešće u predstavničkim telima, pre svega smanjenjem izbornog cenzusa za političke stranke nacionalnih manjina, kao i propisivanjem povoljnijih uslova za njihov upis u Registar političkih stranaka.

Meho Omerović je istakao da bi Srbija trebala poraditi na novim bilateralnim sporazumima u oblasti unapređenja položaja nacionalnih manjina i da treba urediti odnos prema srpskoj dijaspori. On je takođe naveo da manjine jesu mostovi ali ponekad i monete za podkusurivanje. Zakoni i Ustav Srbije daju sva prava nacionalnim manjinama, a veliki deo poglavlja 23, koje je nedavno otvoreno, posvećen je upravo položaju manjina. Kada je u pitanju političko predstavljanje manjina, Omerović je naveo da Srbija omogućava što veću moguću zastupljenost predstavnika nacionalnih manjina u pravosuđu, policiji, obrazovanju i zdravstvu, te da oni treba da budu i na značajnim funkcijama u institucijama.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov rekao je da su bilateralni sporazumi nepotrebno zapostavljeni kao instrument unapređenja prava manjina i naveo da oni mogu da budu sredstvo ranog upozorenja na određene probleme.

Srđan Đurović je naglasio da Bilateralni sporazumi u oblasti unapređenja položaja nacionalnih manjina utiču i na unutrašnju i spoljnju politiku Srbije. Zakoni koje donosi Srbija trebali bi biti primenjivi. Pripadnici manjinskih zajednica se suočavaju sa raznim problemima i kao građani i kao etnička manjina. Zbog toga, rešavajući normativni okvir za manjine, Srbija definiše i pravni okvir koji neposredno utiče na ukupnu politiku Srbije i njenu brzinu pristupanja EU.

Goran Bašić je naglasio da su manjine mostovi na putu Srbije ka Evropskoj uniji i pitanje njihovog položaja kao i svih mehanizama njihove zaštite nije samo stvar manjina nego i svih građana. On je primetio da se projekat Centra za regionalizam ne bavi srpskom dijasporom u tim zemljama, ističući da nažalost Srbija nema definisanu strategiju o svojoj dijaspori.

Prezentaciju istraživanja u okviru projekta su uradili Jelena Perković, Goran Baštovanović i Aleksandra Popov.

Predsednici nacionalnih saveta hrvatske, mađarske, rumunske i makedonske manjine izrazili su zadovoljstvo ovim istraživanjem i u svojim izlaganjima fokusirali su se na poboljšanje efikasnosti bilateralnih sporazuma, odnosno na poboljšanje rada Međuvladinih mešovitih komisija. Sa aspekta sastava delegacija, predsednici su tražili da sastav bude na najvišem državnom nivou, kao i da se obrati pažnja na transparentnost rada, odnosno da se uspostave mehanizmi i procedure koje će omogućiti vidljivost sprovođenja preporuka koje su donete na sednicama MMK. Takođe, predstavnici četiri nacionalna saveta su preporučili da se sednice održavaju kao što je bilateralnim sprorazumima definisano, jedanput godišnje uz naglašavanje da treba rešiti političko predstavljanje manjina na sva tri nivoa vlasti. Takođe je rečeno da je tokom budućih ratifikacija bilateralnih sporazuma moguća i njhova izmena i dopuna, a sve u skladu sa realnom situacijom.

Učesnici u diskusiji su istakli važnost analize sprovođenja bilateralnih sporazuma, kao i to da će pitanje statusa i položaja nacionalnih manjina biti tema pristupnih pregovora Srbije sa EU u okviru poglavlja 23. Učesnici u diskusiji su takođe predložili da se napravi analiza o specifičnim problemima sa kojima se suočavaju nacionalne manjine u Srbiji a koje nemaju državu matičnog naroda sa akcentom na njihov ekonomski razvoj. Predsednica Bunjevačkog nacionalnog vijeća Suzana Ostojić Kujundžić je istakla da bi bilo dobro kada bi se na sednicama MMK Srbija - Hrvatska govorilo o bunjevačkoj manjini i predstavnici te manjine bili prisutni na sednici.

Zaključci:

  1. Nastaviti sa praksom potpisivanja bilateralnih sporazuma tamo gde nisu potpisani, sa državama sa kojima ne postoji bilateralna saradnja u oblasti zaštite nacionalnih manjina.
  2. Uraditi izmene sadržaja bilateralnih sporazuma kako bi oni bili u skladu sa realnim stanjem, mogućnostima i procesima. Ubuduće, u bilateralne sporazume ugraditi relevantne dokumente međunarodnih organizacija i institucija (Savet Evrope, OSCE), kao što su Ljubljanske smernice i Preporuke iz Bolzana-Bozena.
  3. Usmeriti buduća istraživanja prema nacionalnim zajednicama koje nemaju državu matičnog naroda.
  4. Analizirati stanje srpske dijaspore u zemljama potpsnicama bilateralnih sporazuma kako bi se dobila potpuna slika stanja.
  5. Istraživati ekonomsku razvijenost regija gde žive pripadnici nacionalnih manjina.
  6. Istraživati i analizirati politike matičnih država prema manjinama na koje se bilateralni sporazumi odnose, kako bi se dobila potpuna slika bilateralnih odnosa i funkcionalnosti bilateralnih mehanizama.



 
© Centar za regionalizam. Sva prava zadržana.
Izradu i održavanje internet prezentacije podržali su USAID i Institut za održive zajednice (ISC).
Stavovi i mišljenja koja se mogu naći na ovom sajtu, nužno ne oslikavaju mišljenje USAID-a, Instituta za održive zajednice ili Američke vlade.